Сваки глас се рачуна!

Помозите нам да изаберемо име за новооткривену врсту!

оком теренског рада, проведеног у оквиру пројекта SubBIOCODE, скупљали смо и различите шпиљске козице. Молекуларне анализе су откриле да се неки примјерци разликују од свих тренутно познатих врста из родова Troglocaris и Spelaeocaris те, штовише, представљају нову врсту науци!

У тијеку смо описивања нове врсте шпиљских козица, те смо одлучили позвати све заинтересиране да помогну у одабиру знанственог имена за њу. Помозите нам и гласајте за знанствено име које вам се највише свиђа или сматрате најпримјеренијим.

Гласање за врстно име завршава се 22. травња 2022, 8 сати у јутру. Одабрано придјев врстног имена ћемо јавно објавити на wеб страници пројекта и фацебоок профилу SubBioLab.

Шта су шпиљске козице?

Козице су крхки и често прозирни ракови. Најпознатије су морске врсте, а бројне су и у континенталним водама тропских крајева, док у европским слатким водама познајемо свега неколико врста. Осим тога, највећа разноликост врста налази се у подземним водама динарског крша. Најмање пет врста шпиљских козице може се наћи у југоисточној Босни и Херцеговини, а често живе чак и у истој пећини. Ове љупке блиједе козице одлични су пливачи и тешко их је ухватити. Као што је често случај у подземним срединама, различите врсте су врло сличне и могу се разликовати само оштрим истраживачким оком.

Нови члан шпиљских козица

Нова врста је прво пронађена као оштећена јединка и тек је молекуларно идентифицирана као потенциална нова врста. Током теренских експедиција SubBIOCODE, истраживачи су пронашли додатне јединке, што је омогућило детаљан и поуздан знанствени опис основан на морфологији и молекуларним подацима. Нова врста пронађена је на пет локација на подручју Поповог поља (Босна и Херцеговина) и јужне Хрватске. Типски локалитет, односно локалитет примјерка који служи за знанствени опис нове врсте, бит ће шпиља у Поповом пољу. Опис нове врсте воде др. Валерија Закшек (СубБиоЛаб, Биотехнички факултет, Универзитет у Љубљани) и др. Јуре Југовић (Универзитет Приморска).

Зашто је важно именовати нове врсте?

Знанствено име врсте представља њено „име и презиме“ и омогућава нам да прецизно наводимо точну групу јединки. Оно је универзално, што значи да знанственици из различитих земаља, који говоре различитим језицима, могу разумјети о којој врсти је точно ријеч. Одабиром знанственог имена, можемо промовирати значај врсте, биодиверзитет подземних станишта на неком подручју те осигурати подузимање одговарајућих мјера за заштиту станишта.

Како именовати врсту?

Научно име је биномно, што значи да се састоји од двије ријечи. Прво, написано великим словом, је име рода којем припада, а друго, написано малим словима, је назив врсте. Заједно са аутором и годином описа, чини јединствену комбинацију. Приликом именовања нове врсте, знанственици слиједе низ правила предложених у Међународном кодексу зоолошке номенклатуре (ICZN). Врстни придјеви (други дио знанственог назива) су разнолики и често описују географско подручје распрострањености врста (нпр.hercegovinensis; по Херцеговини), њихову карактеристику (prasence значи одојак) или су поименоване по познатим знанственицима (pretneri; по ентомологу Егону Претнеру).

О пројекту

У оквиру пројекта СубБИОЦОДЕ – „Развој нових алата за брзу проћену подземног биодиверзитета у Босни и Херцеговини“, којег финанцира Цритицал Ецосyстем Партнершип Фунд, спелеобиолози истражују подземни живот на подручју ријеке Требишњице. Ово је, гледе на број врста које на подручју живе, једно од посебно богатих подручја – препознато је као дио жаришта шпиљске биоразноликости. Пројекат има за циљ побољшање удруживања и доступности података о подземним врстама, упорабу приступа за бржу идентификацију врста, постављање приоритета за очување подземних станишта те унапређење вјештина судионика у заштити природе у регији.